Krenuli smo tako da smo se dogovorili tko će što raditi. Nismo se žalili na organiziranost posla, nego smo krenuli brzo s poslom jer nismo imali puno vremena. Dečki su većinom radili po klupama, čistili pod i brisali umivaonik, a cure uređivale ormar s knjigama i prale naše šalice iz našeg kutka gdje se družimo. I da, nisam spomenuo, iako je naša učionica najljepša i najurednija u školi, mi imamo kutak zabave da ga tako nazovemo. U tom kutku pijemo kapučino , čaj i družimo se (čitamo knjige i enciklopedije, igramo šah i ostale društvene igre). Nego vratimo se na temu,  ubrzo smo bili pri kraju pospremanja, ali iako smo mi dečki bili gotovi, cure su našle još posla za nas dečke da im pomognemo oko ormara. Naravno nismo se ljutili, samo smo im pomogli. U završetku pospremanja razrednica nas je malo fotografirala. Ispali smo jako smiješni i marljivi, ali jako sretni što smo složan razred. Na kraju sata razrednica nam je pregledavala ocjene iz svih predmeta. Svi imamo pozitivne ocjene, većina nas već sad bi prošla s odličnim, a dvoje s vrlo dobrim uspjehom te uzornim ponašanjem što još pokazuje da smo među najboljim razredima u školi. Završio je sat, a meni je još samo ostalo da vam sada na kraju ispričam zašto volim ovaj razred i zašto sam ponosan i sretan na nas i našu marljivost.

Ovaj razred učinio nas je posebnim. Koliko god je bilo svađa, uvijek sve riješimo. Zajedno smo šest godina i zato se vidi naša složnost, marljivost i još puno naših osobina koje sve nas u ovoj školi čini drugačijima po dobroti i ponosnim po samovoljnom pospremanju i ocjenama i zato vam svima želim reći jednom rečenicom: „Budite svi uzorni i dobri jer kad se male ruke slože sve se može!“

Matej Puškarić, 6.d.